Justiniana Prima и статус «Юстинианова закона» в сербской политической культуре XV—XVIII вв.

 
Код статьиS207987840012777-3-1
DOI10.18254/S207987840012777-3
Тип публикации Статья
Статус публикации Опубликовано
Авторы
Аффилиация: Институт славяноведения РАН
Адрес: Российская Федерация, Москва
Название журналаИстория
Выпуск
Аннотация

Статья посвящена выяснению взаимосвязи между фактами распространения в сербской рукописной традиции славянской версии юридической компиляции, известной под названием Юстинианова закона, и особенностями эволюции титулатуры сербского патриарха, который с 1690-х гг. стал называть себя архиепископом «Первой Юстинианы». Показано, что идею о «Первой Юстиниане» как исторической сербской территории патриарх Арсений III Черноевич (1633—1706) воспринял от самозваного деспота, графа Священной Римской империи Георгия Бранковича (1645—1711). Соответствующие историческим представлениям притязания Арсения III отразились и в модификации титулатуры иерарха. В последующие годы трудившийся в патриаршей канцелярии книгописец Велько Попович стал фактическим проводником этой концепции, как минимум дважды создав списки Юстинианова закона. Проведенное исследование позволяет полагать, что в последнее десятилетие XVII — начале XVIII в. распространение младшей редакции Юстинианова закона вкупе с Законником Стефана Душана происходило из канцелярии патриарха, и было связано с деятельностью писцов круга Велько Поповича. По-видимому, имя византийского императора Юстиниана Великого, с установлениями которого связывались легендарные исторические права сербов на каноническую территорию Восточного Иллирика, служило в конце XVII и затем на протяжении XVIII в. своеобразным символом политической и конфессиональной самоидентификации.

Ключевые словаПервая Юстиниана, Юстинианов закон, Законник Стефана Душана, Арсений III Черноевич, Георгий Бранкович, титулатура
Получено19.06.2020
Дата публикации30.11.2020
Кол-во символов33147
Цитировать  
100 руб.
При оформлении подписки на статью или выпуск пользователь получает возможность скачать PDF, оценить публикацию и связаться с автором. Для оформления подписки требуется авторизация.

Оператором распространения коммерческих препринтов является ООО «Интеграция: ОН»

Всего подписок: 0, всего просмотров: 442

Оценка читателей: голосов 0

1. Бубало Ђ. Историја и историографија рукописа // Законик цара Стефана Душана. Књ. 4. Т. 1—2: Патријаршијски, Борђошких, Попиначки, Текелијин, Сандићев, Ковиљски, Београдски, Режевићки, Карловачки, Вршачки, Грбаљски, Богишићев и Јагићев рукопис / уред. К. Чавошки, Ђ. Бубало (Извори српског права: Српска академија наука и уметности, Одељење друштвених наука; 4). Београд, 2015.

2. Бубало Ђ. Време Душановог законика // Slovene. 2015. Vol. 4. № 2. C. 119—146.

3. Бубало Д. Время Законника Стефана Душана // Вестник Волгоградского государственного университета. Серия 4: История. Регионоведение. Международные отношения. 2015. № 3 (33). C. 58—78.

4. Васиљев Љ. Мало познати рачански писари у преписима Законика цара Душана с краjа 17. и прве четвертине 18. века // Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора / уред. С. Чирковић, К. Чавошки. Београд, 2009. С. 77—86.

5. Витковић Г. Споменици из Будимског и Пештанског архива // Гласник Српског ученог друшства. 2-ги Одељак: Грађа за новиjу српску историју. Књ. 6. Збирка 4. Београд, 1875. С. I—LXX, 1—486.

6. Витковић Г. Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шаjкаша // Гласник Српског ученог друшства. Књ. 67. Београд, 1887. С. I—CLVI, 1—450.

7. Гранић Б. Оснивање архиепископије Justiniana Prima 535 г. после Христа // Гласник Скопског научног друштва. 1926. [1]. C. 113—134.

8. Димитријевић С. М. Грађа за српску историју из руских архива и библиотека // Споменик Српске краљевске академије. Сарајево, 1922. T. 53. Други разред. 45. C. I—XVIII, 1—329.

9. Драгин Н. Јустинијанов закон у атонском препису из XV века // Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. 2010. [Књ.] 53/1. С. 61—78.

10. Душанов законик / приред. Ђ. Бубало. Београд, 2010.

11. Ђорђе Бранковић. Хронике славеносрпске / приред. А. Кречмер. Београд, 2011.

12. Живковић Т. Црквена организација у српским земљама (Рани средњи век). Београд, 2011.

13. Југовић М. Титуле и потписи архиепископа и патријараха српских // Богословље. [Књ.] IX/3. Београд, 1934. C. 253—272.

14. Костяшов Ю. В. Сербы в Австрийской монархии в XVIII веке. Калининград, 1997.

15. Куев К., Петков Г. Събрани съчинения на Константин Костенечки. Изследоване и текст. София, 1986.

16. Марковић Б. Аграрни односи у средњовековноj Србиjи према хиландарским рукописима Землорадничког закона и Закона цара Jустиниана // Проучавање средњовековних jужнословенских рукописа / Зборник радова са III Међународне Хиландарске конференциjе. Београд, 1995. С. 251—258.

17. Марковић Б. Јустинијанов закон: средњевековна византијско-српска правна компилација. Београд, 2007.

18. Музейное собрание рукописей: Описание / [Ред. совет: Я. Н. Шапов и др.]. Т. 2 (№ 3006—4500). М., 1997.

19. Полонский Д. Г. Новые данные о сербском книжнике конца XVII — начала XVIII в. Велько Поповиче // Тринадцатые Загребинские чтения: сб. статей по итогам междунар. науч. конф. (3—4 октября 2018 г.). СПб., 2019. С. 136—144.

20. Радонић Ј. Гроф Ђорђе Бранковић и његово време. Београд, 1911.

21. Селищев А.М. «Завет первой Юстиниании» // Македонски преглед. София, 1934. Кн. 2. С. 9—16.

22. Соловјев А. Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка. Београд, 1928.

23. Соловјев А. Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године. Београд, 1980.

24. Суботић К. Уговори између Леополда I и српског народа // Летопис Матице српске. 1895. Књ. 184 (4). С. 1—12.

25. Турилов А. А. Этническое и культурное самосознание сербов в конце XIV—XV вв. // Этническое самосознание славян в XV столетии. М., 1995. С. 157—177.

26. Турилов А. А. Межславянские культурные связи эпохи средневековья и источниковедение истории и культуры славян: Этюды и характеристики. М., 2012.

27. Турилов А. А., Мошкова Л. В. Каталог славянских рукописей афонских обителей. Београд, 2016.

28. Ферјанчић Б., Ћирковић С. Стефан Душан краљ и цар: 1331—1355. Београд, 2005.

29. Флоринский Т. Д. Памятники законодательной деятельности Душана, царя сербов и греков. Киев, 1888.

30. Харисиjадис М. Зборник Патријаршијске библиотеке у Бeoгpaдy бр. 36 // Зборник за ликовне уметности. [Књ.] 11. Нови Сад, 1975. С. 99—112.

31. Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске / Д. Грбић и др. Књ. 13. Нови Сад, 2008.

32. Ћирковић С. Старија и млађа редакција Душановог законика // Законик цара Стефана Душана: зборник радова са научног скупа одржаног 3. октобра 2000., поводом 650 година од проглашења. Београд, 2005. C. 91—96.

33. Gelzer H. Der Patriarchat von Achrida. Geschichte und Urkunden // Abhandlungen der philologisch-historischen Classe der Koniglich Sachsischen Gesellschaft der Wissenschaften. 1902. Bd. 20, V. S. 1—231.

34. Granic B. Die Grundung des autokephalen Erzbistums von Justiniana Prima durch Kaiser Justinian I im Jahre 535 n. Chr. // Byzantion. 1925. T. II. S. 123—140.

35. Naxidou E. An Aspect of the Medieval History of the Archbishopric of Ohrid: its Connection with Justiniana Prima // Byzantinoslavica. 2006. Vol. 64, No. 1. Р. 153—168.

36. Radojcic N. Justiniana Prima und Graf Georg Brankovic // Sudost Forschungen. 1963. Т. 22. S. 312—325.

37. Turlej S. Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian’s Church Policy / translated by A. Sosenko. Krakow, 2016.

38. Zlatarski V. N. Prima Justiniana im Titel des bulgarischen Erzbischofs von Achrida // Byzantinische Zeitschrift. 1929—1930. Bd. 30. S. 484—489.

39. Δεληκάρη Α. Η αρχιεπισκοπή Αχριδών κατά τον μεσαίωνα. Θεσσαλονίκη, 2014.

Система Orphus

Загрузка...
Вверх