Славяносербская письменность в трудах Н.И. Толстого

Работа посвящена исследованиям Н.И. Толстого по достандартному периоду сербской письменности. К этой теме (как правило, в контексте культурного ареала Православной Славии) он обращался в течение почти всей своей научной жизни. В обзоре рассмотрены его работы по славяносербской культурной традиции, которая все еще остается относительно слабо изученным периодом сербской культурной и языковой истории. Славяносербская культура была создана сербами в рассеянии, на землях империи Габсбургов, и просуществовала со второй половины XVIII почти до середины XIX вв. Особое внимание в обзоре уделяется темам и вопросам, которые недостаточно представлены в работах других исследователей, а также методологическим аспектам, слабо освещенным в конвенциональных исследованиях. История и актуальное состояние этих исследований рассматриваются в заключительном разделе обзора, на фоне анализа вклада Н.И. Толстого в изучение славяносербской тематики. В основе его подхода – концепция единой (надэтнической) культурной парадигмы Православной Славии, в рамках которой и рассматривается сербский материал. Характерен для Толстого также максимально широкий текстовый корпус (как эмпирическая база исследования) и последовательная дескрипция этого корпуса, включающая и внеязыковые его характеристики.

Ключевые слова

славяносербская культурная традиция, донациональная письменность, Православная Славия, методологические аспекты исследования.

Получено

19.07.2023

Дата публикации

04.10.2023

Кол-во символов

40496

Цитировать

ГОСТ	Кречмер А. Славяносербская письменность в трудах Н.И. Толстого // Славяноведение – 2023. – Номер 4 C. 47-64 [Электронный ресурс]. URL: https://slav.jes.su/S0869544X0026705-8-1 (дата обращения: 18.05.2024). DOI: 10.31857/S0869544X0026705-8
MLA	Kretschmer, Anna "N.I. Tolstoy and Slavo-Serbian Literature." Slavianovedenie 4 (2023):47-64. DOI: 10.31857/S0869544X0026705-8
APA	Kretschmer A. (2023). N.I. Tolstoy and Slavo-Serbian Literature. Slavianovedenie (4), pp.47-64 DOI: 10.31857/S0869544X0026705-8

100 руб.

При оформлении подписки на статью или выпуск пользователь получает возможность скачать PDF, оценить публикацию и связаться с автором. Для оформления подписки требуется авторизация.

Оператором распространения коммерческих препринтов является ООО «Интеграция: ОН»

Всего подписок: 0, всего просмотров: 113

Оценка читателей: голосов 0

1. Албин А. Језик новина Стефана Новаковића. Нови Сад: Матица Српска, 1968. 121 с.

2. Бјелаковић И. Језик новина код Срба крајем XVIII и почетком XIX века // An den Anfängen der serbischen Philologie – На почецима српске филологије / G. Ilić Marković, A. Kretschmer, M. Okuka (Hg.). Philologica Slavica Vindobonensia 1. Frankfurt / M. et al.: Peter Lang, 2012. Pp. 49–80.

3. Бјелаковић И. Терминологија код Срба у 18. и 19. веку (математичка географија и картографија). Нови Сад: Два пера, 2017. 542 с.

4. Бјелаковић И., Зорић М. Лексички славенизми и питање жанра у славеносрпском језику // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 389–404.

5. Бранковић Ђ. Хронике славеносрпске. Прир. Ана Кречмер. САНУ. Критичка издања српских писаца. Књ. VII. Београд: САНУ, 2008. 431 с.

6. Бранковић Ђ. Хронике славеносрпске. Прир. Ана Кречмер. САНУ. Критичка издања српских писаца. Књ. VIII. Београд: САНУ, 2011. 544 с.

7. Гавриловић Н. Школство код Срба у Хабсбуршкој монархији // Историја српског народа. Књ. 4/2. Београд: СКЗ, 1986. С. 350–362.

8. Гачев Г. Ускоренное развитие литературы. М.: Наука, 1964. 311 с.

9. Грбић Д. Прекретања. Хале – Лајпциг, прекретања у животу Доситеја Обрадовића. Halle – Београд: Институт за књижевност и уметност, 2012. 266 с.

10. Грицкат И. У чему је значај и какве су специфичности славеносрпског периода у развоју српскохрватског језика // Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику. 1966. № IX. С. 61–66.

11. Грујић Р.М. Српске школе (од 1718–1739 г.). Прилог културној историји српскога народа. Београд: Давидовић, 1908. 184 с.

12. Зорић М. Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповића. Нови Сад: Матица Српска, 2018. 290 с.

13. Исаченко А.В. Какова специфика литературного двуязычия в истории славянских народов? // Вопросы языкознания. 1958. № 4. С. 42–45.

14. Кречмер А. Неколико напомена поводом 30-годишњег јубилеја истраживања славеносрпског доба // Зборник Матице Српске за филологију и лингвистику. 1990. № XXXIII. С. 221–231.

15. Кречмер А. Вукова реформа и језичка полемика славеносрпских писаца // Вук Стефановић Караџић (1787–1864–2014). Научни скупови САНУ. књ. 156. Одељење језика и књижевности књ. 27. Београд, 2015a. С. 137–144.

16. Кречмер А. О питањима словенског језичко-културног идентитета (православни Словени ван Православне Славије) // Јужнословенски Филолог. 2015b. № LXXI/3–4. С. 9–27.

17. Кречмер А.Г. Достандартная славянская письменность (этнолинвистический подход) // Etnolingwistyka. 2021a. № 33. С. 321–336.

18. Кречмер А. Культурное наследие Православной Славии в рассеянии (школа и письменная культура у сербов на австрийских землях после Великого исхода) // С. Бошков, Б. Стојковски, П.М. Вајагић (ур.). Епархија Бачка у осмовековној историји Српске православне цркве. Бачка Паланка – Нови Сад: Филозофски факултет, 2021b. С. 78–94.

19. Кречмер А. Славеносрпски: 60 година истраживања // Научни састанак слависта у Вукове дане 50/1. Београд: МСЦ, 2021c. С. 17–26.

20. Кречмер А.Г. Славеносрпска културна традиција у контексту Православне Славије и европског просветитељства // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик, 2021d. № 69/2. С. 347–356.

21. Кречмер А.Г. О реконструкции миросозерцания в Православной Славии на пороге Нового времени (подход от текста) // Etnolingwistyka – bilans discipliny. Stan badań, metody i postulaty badawcze. I Międzynarodowy Kongres Etnolingwistyczny. Т. 3. Lublin: UMCS, 2022. С. 131–144.

22. Кулаковский П.А. Начало русской школы у сербов в XVIII в.: Очерк из истории русского влияния на югославянские литературы // Известия Отд. русского языка и словесности Имп. Акад. Наук. 1903. Т. 8. Кн. 2. С. 246–311.

23. Милановић А. Кратка историја српског књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике, 2004. 142 с.

24. Милановић А. Језик весма полезан. Београд: Чигоја штампа, 2013. 284 с.

25. Милановић А., Мацановић А. Прва проучавања славеносрпске лексике // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 371–388.

26. Михаиловић Г. Српска библиографија XVIII века. Београд: Народна библиотека, 1964. 434 с.

27. Нинковић Н., Васин Г. Српско школство у хабзбуршкој монархији од Велике сеобе до реформе Марије Терезије (1690–1774) // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 477–491.

28. Речник – Речник славеносрпског језика (огледна свеска). Нови Сад: Матица Српска, 2017. 300 с.

29. Тимотијевић М. Рађање модерне приватности. Београд: Clio, 2006. 687 с.

30. Толстой Н.И. К вопросу о древнеславянском языке как общем литературном языке южных и восточных славян // Вопросы языкознания. 1961. № 1. С. 52–66.

31. Толстой Н.И. Взаимоотношения локальных типов древнеславянского (литературного) языка позднего периода (2-я пол. XVI–XVII вв.) // Славянское языкознание. V Межд. съезд славистов. Доклады сов. делегации. М.: АН СССР, 1963. С. 230–272.

32. Толстой Н.И. Старинные представления о народно-языковой базе древнеславянского литературного языка (XVI–XVII вв.) // Вопросы русского языкознания. М.: МГУ, 1976. С. 177–204.

33. Толстой Н.И. Литературный язык у сербов в конце XVIII – начале XIX века // Национальное возрождение и формирование славянских литературных языков. М.: Наука, 1978. С. 269–328.

34. Толстой Н.И. Литературный язык сербов в XVIII в. (до 1780 г.) // Славянское и балканское языкознание. История литературных языков и письменность. М.: Наука, 1979. С. 154–201.

35. Толстой Н.И. К историко-культурной характеристике “славяно-сербского“ литературного языка // Толстой Н.И. История и структура славянских литературных языков. М.: Наука, 1988a. С. 174–186.

36. Толстой Н.И. Конкуренция и сосуществование норм в литературном языке XVIII века // Толстой Н.И. История и структура славянских литературных языков. М.: Наука, 1988b. С. 186–194.

37. Толстой Н.И. Отношение древнесербского книжного языка к старославянскому языку // Толстой Н.И. История и структура славянских литературных языков. М.: Наука, 1988c. С. 164–173.

38. Толстой Н.И. Этническое и культурное самосознание сербов в связи с развитием письменности (литературы) и литературного языка в XII–XIV вв. // Развитие этнического самосознания славянских народов в эпоху зрелого феодализма. М.: Наука, 1989. С. 152–164.

39. Толстой Н.И. Несколько размышлений о славянских литературных языках, литературно-языковых ситуациях и концепциях // Славянские и балканские культуры XVIII–XIX вв. М.: АН СССР, 1990. С. 29–36.

40. Толстой Н.И. Slavia Orthodoxa и Slavia Latina – общее и различное в литературно-языковой ситуации (опыт предварительной оценки) // Richerche slavistiche. 1995. Vol. XLII. P. 89–102; Вопросы языкознания. 1997. № 2. С. 16–23.

41. Толстой Н.И. К вопросу об историографическом слоге сербского («славеносербского») литературного языка // Толстой Н.И. Избранные труды. Т. II. М.: Языки русской культуры, 1998a. С. 229–238.

42. Толстой Н.И. Литературный язык сербов в XVIII – начале XIX в. // Толстой Н.И. Избранные труды. Т. II. М.: Языки русской культуры, 1998b. С. 239–344.

43. Толстој Н. Архаизам и новаторство у језичкој реформи Вука Караџића // Анали Филолошког факултета Београдског универзитета. Год. 1965. Св. 5 (1966). С. 227–234.

44. Толстој Н. Конкуренција и коегзистенција норми у књижевном језику XVIII века код Срба // Научни састанак слависта у Вукове дане 10. Београд: МСЦ, 1981. С. 33–40.

45. Толстој Н. Однос старог српског књишког језика према старом словенском језику // Научни састанак слависта у Вукове дане 8/1. Београд: МСЦ, 1982. С. 15–25.

46. Толстој Н. Студије и чланци из историје српског књижевног језика. Београд – Нови Сад: Матица Српска, 2004. 216 с.

47. Цветковић Теофиловић И., Стошић Ј. Досадашња истраживања синтаксе у језику писаца славеносрпске епохе // Зборник Матице Спрске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 357–370.

48. Штасни Г. Књижевни термини у посрбицама од Орфелина до Вука // An den Anfängen der serbischen Philologie – На почецима српске филологије / G. Ilić Marković, A. Kretschmer, M. Okuka (Hg.). Philologica Slavica Vindobonensia 1. Frankfurt / Main et al.: Peter Lang, 2012. Pp. 81–101.

49. Hüttl-Worth G. Zum Primat der Syntax bei historischen Untersuchungen des Russischen // Studia Linguistica Alexandro Vasilii filio Issatschenko a collegis amicisque oblata. Lisse: P de Ridder Press, 1978. Pp. 187–190.

50. Kretschmer A. Zur Methodik der Untersuchung älterer slavischer schriftsprachlicher Texte (am Beispiel des slavenoserbischen Schrifttums). Slavistische Beiträge 241. München: Kubon & Sagner, 1989. 255 p.

51. Kretschmer A. Slawenoserbisch als Phänomen der serbischen Sprach- und Kulturgeschichte und der Slavia Orthodoxa // An den Anfängen der serbischen Philologie – На почецима српске филологије / G. Ilić Marković, A. Kretschmer, M. Okuka (Hg.). Philologica Slavica Vindobonensia 1. Frankfurt / Main et al.: Peter Lang, 2012a. Pp. 21–47.

52. Kretschmer A. Šta bi bilo da nije bilo Vuka? // An den Anfängen der serbischen Philologie – На почецима српске филологије / G. Ilić Marković, A. Kretschmer, M. Okuka (Hg.). Philologica Slavica Vindobonensia 1. Frankfurt / Main et al.: Peter Lang, 2012b. Pp. 281–285.

53. Kretschmer A. Православная Славия на пороге Нового времени: смена культурной парадигмы // Romanoslavica. 2020. № LVI/1. С. 27–40.

54. Kretschmer A. О проучавању предстандардне српске писмености (методолошка запажања) // Славистика. 2021. № XXV/1. С. 106–118.

55. Kuna H. Književne koine u relaciji prema predstandardnim idiomima i standardnom jeziku // Književni jezik. 1976. № 5/1–2. Р. 9–20.

56. Kuna H. Udio Dositejevih prosvetiteljskih ideja u oblikovanju njegovog litеrarnog jezika // B. Paternu, B. Pogorelec, J. Koruza (ur.). Obdobje razsvetljenstva v slovenskem jeziku, kniževnosti in kulturi. Ljubljana: Filozofska fakulteta, 1979. Р. 359–370.

57. Unbegaun B.O. Les débuts de la langue littéraire chez les Serbes. Paris: Champion, 1935. 83 p.