Топонимика Белграда как отражение исторического прошлого России и Сербии

В статье на основании различных источников, а также литературы анализируется политика публичного пространства города Белграда в период с середины XIX в. до 2023 г., то есть с момента появления первого русского топонима в сербской столице до сегодняшнего дня. Город Белград был выбран как символ сербского/югославского государства, его государственной политики, внешнеполитического курса. Анализ показывает, что изменения характера русско-сербских/советско-югославских отношений напрямую сказывались на политике публичного пространства сербской/югославской столицы. По русским топонимам в Белграде можно проследить состояние двусторонних отношений на каждом отдельном этапе.

Ключевые слова

Россия, СССР, Сербия, Югославия, русская эмиграция, город Белград, XIX в., XX в., улицы, кафаны, топонимика

Получено

04.12.2023

Дата публикации

25.03.2024

Кол-во символов

43895

Цитировать

ГОСТ	Живанович М. Топонимика Белграда как отражение исторического прошлого России и Сербии // История – 2024. – Tом 15. – Выпуск 2 (136) [Электронный ресурс]. URL: https://history.jes.su/S207987840030363-8-1 (дата обращения: 17.05.2024). DOI: 10.18254/S207987840030363-8
MLA	Zivanovic, Milana "Belgrade’s Toponymy as a Reflection of Russia and Serbia’s Historical Past." ISTORIYA 15.2 (136) (2024) DOI: 10.18254/S207987840030363-8
APA	Zivanovic M. (2024). Belgrade’s Toponymy as a Reflection of Russia and Serbia’s Historical Past. ISTORIYA 15(2 (136)) DOI: 10.18254/S207987840030363-8

100 руб.

При оформлении подписки на статью или выпуск пользователь получает возможность скачать PDF, оценить публикацию и связаться с автором. Для оформления подписки требуется авторизация.

Оператором распространения коммерческих препринтов является ООО «Интеграция: ОН»

Всего подписок: 0, всего просмотров: 15

Оценка читателей: голосов 0

1. Вишняков Я. В. Дунайский гамбит. Русско-сербское военно-экономическое сотрудничество накануне и в годы Первой мировой войны // Славянский альманах. 2018. № 3-4. С. 103—125.

2. Воробьев В. В., Сулейманова А. К., Фаткуллина Ф. Г., Хайруллина Р. Х. Отражение национальной языковой картины мира в реалиях Башкортостана: монография. Уфа, 2014.

3. Ганин А. В. «Свой среди чужих и чужой среди своих»: полковник Фёдор Махин // От «германской» к Гражданской: становление корпуса народных вожаков русской смуты. Сб. статей и материалов / ред. А. В. Посадский. М., 2014. С. 16—59.

4. Гибианский Л. Я. К истории советско-югославского конфликта 1948—1953 гг.: секретная советско-югославо-болгарская встреча в Москве 10 февраля 1948 г. // Советское славяноведение. 1991. № 3. С. 12—23; 1991. № 4. С. 27—36; 1992. № 1. С. 42—56; Славяноведение. 1992. № 3. С. 35—51.

5. Едемский А. Б. От конфликта к нормализации. Советско-югославские отношения в 1953—1956 гг. М., 2008.

6. Живанович М. «Я почувствовал себя сербом...». Русские эмигранты в Апрельской войне 1941 г. // Военно-исторический журнал. 2021. № 9. С. 46—55.

7. Сталин И. В. Cочинения. Т. 18. Тверь, 2006.

8. Тесемников В. А. Превратности судьбы генерала Ф. Е. Махина // Tokovi istorije. 2008. № 1—2. С. 68—83.

9. Фаткуллина Ф. Г. Топонимы как компонент языковой картины мира // Современные проблемы науки и образования. 2015. № 1. Ч. 1.

10. Анђелковић Д., Весковић Анђелковић М. Руско-српске везе од 1990. до г. 2014. г. // Руски некропољ у Београду: знамење историјског пријатељства. Београд, 2014. С. 248—284.

11. Београдски известитељ. Вођа са планом. Фебруар, 1954.

12. Вођ по Београду и Земуну. Београд, 1936.

13. Гибианский Л. Я. Предисловие // Југославија — СССР: сусрети и разговори на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР: 1946—1964. гг. Т. 1 / приређ. Љ. Димић, Л. Гибијански. Београд, 2014.

14. Голубовић В. Механе и кафане старог Београда. Београд, 2019. С. 27—46.

15. Голубовић М. Руске кафане и музичари међуратног Београда // Годишњак за друштвену историју. 2021. № 2. С. 7—25.

16. Димић Љ. Предговор // Југославија — СССР: сусрети и разговори на највишем нивоу руководилаца Југославије и СССР: 1946—1964. гг. Т. 1 / приређ. Љ. Димић, Л. Гибијански. Београд, 2014. С. 5—25.

17. Живановић М. И крст и петокрака. Руски гробни комплекси у Југославији у XX. в. Београд, 2020.

18. Живановић М. Совјетски филмови на биоскопском репертоару у Краљевини СХС / Југославији // Токови историје. 2016. 1. С. 115—142.

19. Јовановић М. Досељавање руских избеглица у Краљевину СХС (1919—1924. гг.). Београд, 1996.

20. Јовановић М. Срби и Руси, XII—XXI. вв.: историја односа. Београд: Народна библиотека Србије, 2012.

21. Кандељ П. Руски интереси на Балкану: митови и реалност // Руска политика на Балкану: зборник радова. Београд, 1999.

22. Леко М. Београдске улице и тргови: 1872—2006. гг. Београд, 2006.

23. Милорадовић Г. Лепота под надзором: совјетски културни утицаји у Југославији: 1945—1955. гг. Београд, 2012.

24. Милорадовић Г. Предах између ратова: односи Србије и Русије у време њихове независности. 1878—1917. гг. // Москва — Србија, Београд — Русија: документа и материјали. Т. 3. Друштвено-политичке и културне везе 1878—1917. гг. (Москва — Сербия, Белград — Россия: сборник документов и материалов. Т. 3. Общественно-политические и культурные связи 1878—1917 гг. / прир., сост. А. Л. Шемякин. Београд: Архив Србије; М.: Главное архивное управление города Москвы, 2012. С. 41—49.

25. Миљковић Катић Б. Структура градског становништва Србије средином XIX. в. Београд, 2002.

26. Москва — Сербия, Белград — Россия: сборник документов и материалов. Т. 4. Русско-сербские отношения: 1917—1945 гг. (Москва — Србија, Београд — Русија: документа и материјали. Т. 4, Руско-српски односи: 1917—1945. гг.). Београд; М., 2017.

27. Поповић Н. Б. Југословенско-совјетски односи у Другом светском рату. Београд, 1988.

28. Поповић Н. Б. Србија и царска Русија. Београд, 1994.

29. Поповић Н. Односи Србије и Русије у Првом светском рату. Београд, 1977.

30. Рајић С. Александар Обреновић: владар на прелазу векова: сукобљени светови. Београд, 2011.

31. Тимофејев А. Руси и Други светски рат у Југославији: утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у Југославији: 1941—1945. гг. Београд, 2011.

32. Тимофејев А. Тито по други пут... међу Русима // Годишњак за друштвену историју. 2012. №. 1. С. 99—108.

33. Трговачко-занатлијски шематизам Краљевине Србије. Београд, 1905.

34. Ун-Ал Адресар. Београд-Земун-Панчево за индустрију, трговину, занатство и кућевласнике. Јесен 1929. Београд, 1929.

35. Цео Београд престоница. Адресно-информациона књига за Београд, Земун и Панчево. Београд, 1924.

36. Цео Београд. Адресно-информациона књига за Београд, Земун и Топчидер. Београд, 1922.

37. Jugoslavija 1918—1988. Tematska zbirka dokumenata / priredili Branko Petranović i Momčilo Zečević. Beograd, 1988.

38. Mohar К. “Freedom is a Monument”: The Victory Monument in Murska Sobota — Its Erection, Destiny and Context // Acta Historiae artis Slovenica. 2012. № 2. P. 115—130.

39. Tripković Đ. Jugoslavija — SSSR (1956—1971). Beograd, 2013.