Все
 
 
 


Никола Пашич и Степан Радич. «Реставрационные идеи» в современной сербской и хорватской историографии
 
Код статьиS0869544X0022000-3-1
DOI10.31857/S0869544X0022000-3
Тип публикации Статья
Статус публикации Опубликовано
Авторы
Силкин Александр Александрович 
Должность: Старший научный сотрудник Отдела истории славянских народов периода мировых войн
Аффилиация: Институт славяноведения РАН
Адрес: Москва, 119334, Россия, Москва, Ленинский проспект, 32а
Название журналаСлавяноведение
ВыпускНомер 5
Страницы65-87
Аннотация

Представители историографии бывших югославских республик традиционно принимают участие в непрекращающейся политической дискуссии по поводу того, каким путем должны развиваться государства – наследницы СФРЮ. Ссылаясь на свое глубокое понимание истории, служители Клио указывают определенные явления и временные отрезки, которые должны служить современному обществу идеальными моделями, заслуживающими воспроизведения в настоящем и будущем. Поэтому те или иные исторические деятели с их реальными и мнимыми чертами преподносятся образцами для подражания – провозвестниками всего прогрессивного в области политики и государственного строительства. В частности, глава сербской Народной радикальной партии Никола Пашич и председатель Хорватской (республиканской) крестьянской партии Степан Радич в трудах многих авторов предстают «отцами-основателями» либерально-демократической традиции в Сербии и Хорватии конца XIX – первых трех десятилетий XX в. Соответственно «реставрации» подлежит «золотая эпоха сербского парламентаризма» (1903–1914), прошедшая под знаком доминирования НРП, и виртуальная «Хорватская нейтральная крестьянская республика» – программа, позволившая ХРКП добиться консолидации хорватского народа в 1920-е годы. Статья посвящена выяснению того, насколько исторически достоверны навязываемые образы прошлого.

Ключевые словаСербия, Хорватия, Югославия, республика, парламентаризм, либеральная демократия, политика памяти, исторические мифы.
Получено15.09.2022
Дата публикации16.10.2022
Кол-во символов63394
Цитировать  
100 руб.
При оформлении подписки на статью или выпуск пользователь получает возможность скачать PDF, оценить публикацию и связаться с автором. Для оформления подписки требуется авторизация.

Оператором распространения коммерческих препринтов является ООО «Интеграция: ОН»

Всего подписок: 0, всего просмотров: 235

Оценка читателей: голосов 0 

1. Февр Л. Бои за историю. М.: Наука, 1991. 632 c.
2. Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). М.: Индрик, 1998. 448 с.
3. Шемякин А.Л. Политические партии в независимой Сербии (1881–1914) // Человек на Балканах. Государство и его институты: гримасы политической модернизации (последняя четверть XIX – начало ХХ в.). СПб.: Алетейя, 2006. C. 199–214.
4. Шемякин А.Л. «Партия нового типа». Особенности сербского радикализма (конец XIX – начало ХХ века) // ГЛАС CDXX Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука. Књ 16. Београд, 2012. C. 319–334
5. Шемякин А.Л. Особенности политического процесса в независимой Сербии (1878–1918) глазами русских // Русские о Сербии и сербах. М.: Индрик, 2014. Т. II. Архивные свидетельства. С. 551–627.
6. Шемякин А.Л. Особенности политического процесса в независимой Сербии (1878–1903): между «национальным идеалом» и «гражданским обществом» // Человек на Балканах. Особенности «новой» южнославянской государственности: Болгария, Сербия, Черногория, Королевство СХС в 1878–1921 гг. М., 2016. С. 169–260.
7. Антонић С. Демократија // Срби 1903–1914. Историја идеја. Београд: Clio, 2015. С. 27–142.
8. Бешлин Б. Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2005. 944 c.
9. Димић Љ. Срби и Југославија. Београд, 1998. 191 с.
10. Димић Љ. Историја Српске државности. Књ. III. Србија у Југославији. Нови Сад, 2001. 472 с.
11. Димић Љ. Србија 1804–2004 (суочавање са прошлошћу) // Димић Љ., Стојановић Д., Јовановић М. Србија 1804–2004: три виђења или позив на дијалог. Београд: Удружење за друштвену историју, 2005. 206 с.
12. Ђуровић С. Основне тенденције привредног развоја Југославије 1918–1941 // Југословенска држава 1918–1998. Београд, 1999.
13. Екмечић М. Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом веку (1492–1992). Друго, допуњено издање. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 617 с.
14. Зундхаусен Х. Историја Србије: од 19. до 21. века. Београд: Clio, 2008. 579 с.
15. Јовановић М., Радић Р. Криза историје: српска историографија и друштвени изазови краја 20. и почетка 21. века. Београд: Чигоja штампа, 2009. 264 p.
16. Ковић М. Либерализам // Срби 1903–1914. Историја идеја. Београд: Clio, 2015. C. 153-201.
17. Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији од 1903. до 1914. године. Друго издање. Београд: Службени лист СРЈ, 2008. 480 с.
18. Станковић Ђ. Сто говора Николе Пашића. Вештина говорништва државника. II. Београд: Рад, 2007. 397 с.
19. Стојановић Д. Србија и демократија 1903–1914: историјска студија о «златном добу српске демократије». Београд: Удружење за друштвену историју, 2003. 451 с.
20. Antić Lj. Nacionalna ideologija Jugoslavenstva kod Hrvata u Dvadesetom stoljeću // Hrvatska politika u XX stoljeću. Zagreb: Matica Hrvatska, 2006. S. 35–67.
21. Banac I. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Zagreb: Durieux, 1995. 376 s.
22. Biondich M. Stjepan Radić, the Croat Peasant Party, and the Politics of Mass Mobilization, 1904–1928. University of Toronto Press Incorporated, 2000. 368 p.
23. Boban B. Stjepan Radić u Hrvatskoj politici XX stoljeća // Hrvatska politika u XX stoljeću. Zagreb: Matica Hrvatska, 2006. S. 145–159
24. Boban Lj. Kontroverze iz povijesti Jugoslavije: dokumentima i polemikom o temama iz novije povijesti Jugoslavije. Drugo uzdanje. Zagreb: Školska knjiga, 1989. 451 s.
25. Despot Z. Ono što je Radić govorio prije više od sto godina, to vrijedi i za nas danas // Večernji list. 7 rujna 2015 https://www.vecernji.hr/premium/ono-sto-je-radic-govorio-prije-vise-od-sto-godina-to-vrijedi-i-za-nas-danas-1023241  (обращение 20.05.2021)
26. Dimić Lj., Žutić N. Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar, 1992. 455 s.
27. Gligorijević B. Parlament i političke stranke u Jugoslaviji 1919–1929. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1979. 420 s.
28. Goldstein I. Hrvatska 1918-2008. Zagreb: Europapress holding, Novi liber, 2008. 931 s.
29. Grgić S. Radić nakon Radića: Stvaranje kulta heroja Stjepana Radića (1928–1934) // Časopis za suvremenu povijest. Zagreb, 2010. № 3. S. 723–747.
30. Horvat J. Politička povijest Hrvatske. 1918–1929. Zagreb, 1938. 453 s.
31. Horvat J. Politička povijest Hrvatske. II. Zagreb, 1990.
32. Kljaić S. Nikada više Jugoslavija. Intelektualci i hrvatsko nacionalno pitanje (1929.‒1945.). Zagreb, Hrvatski institut za povijest, 2017. 436 s.
33. Krizman B. Dva pisma T. Schlegela o razgovorima sa Stjepanom Radićem u zatvoru 1925. godine. // Časopis za suvremenu povijest. Zagreb, 1974. № 2. S. 125-138.
34. Leček S. Priča o uspjehu – strategija i metode političke borbe Hrvatske seljačke stranke (1918-1941) // 110 godina Hrvatske seljačke stranke. Zbornik radova (ur. Romana Horvat). Zagreb: Matica Hrvatska, 2015. S. 27–48.
35. Pavlović K.St. Vojislav Marinković i njegovo doba (1876-1935). Knjiga Prva. London, 1955. 114 s.
36. Petrić H. O braći Radić i počecima Hrvatske pučke seljačke stranke // 110 godina Hrvatske seljačke stranke. Zbornik radova (ur. Romana Horvat). Zagreb, 2015. S. 539-606.
37. Popović-Obradović О. Kakva ili kolika država. Ogledi o političkoj i društvenoj istoriji Srbije XIX–XXI veka. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008. 643 s.
38. Sirotković H. Radićev ustav neutralne seljačke Republike Hrvatske iz 1921. godine // Radovi. 32–33. Zagreb: Zavod za hrvatsku povijest Filozofskog fakulteta. 1999–2000. S. 299–307.
39. Stančić N. Hrvatska nacionalna integracija u 19. i 20. stoljeću: ritmovi, ideologija, politika // Hrvatska politika u XX stoljeću. Zagreb: Matica Hrvatska, 2006. S. 9–34.
40. Stojanović D. Ulje na vodi: ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije. Beograd: Peščanik, 2010. 300 s.

Система Orphus

Загрузка...
Вверх