Петроградскo словенскo добротворнo друштво и српско питање (1868—1878)

Међународне прилике током шесте и седме деценије 19. века утицале су на актуелност словенског питања у Русији, што се истовремено одразило и на деловање и ширење мреже Московског словенског добротворног комитета, па су тако крајем шездесетих година основана, само формално, његова одељења у Петрограду, Кијеву и Одеси (1868—1870). За оснивање Петроградског одељења, од 1877. године и званично самосталног Петроградског словенског добротворног друштва, искоришћене су повољне околности настале након одржавања Велике етнографске изложбе и Московског свесловенског конгреса (1867). Ова организација, испрва се није много бавила Србима, изузев простора Босне и Херцеговине, за који је Александар Фјодорович Гиљфердинг важио за водећег стручњака међу словенофилима. Међутим, то се временом променило, током година Велике источне кризе, а нарочито након Берлинског мировног конгреса, када се Петроградско словенско добротворно друштво изјаснило као неполитичка друштвена организација, ограничена искључиво на доброчинства, па преузела све послове затвореног Московског словенског добротворног друштва, а нарочито оне који су се односили на школовање јужнословенских питомаца у Русији. Рад је посвећен анализи и преиспитивању деловања Петроградског словенског добротворног друштва у контексту Срба, а временски је ограничен на прву деценију постајања ове организације, односно обухвата период од самог оснивања 1868. године, па све до 1878. године. На основу обимне архивске грађе руске и српске провенијенције циљ је осветљавање доприноса ове организације у развоју српског националног питања с краја седме и током осме деценије 19. века.

Ключевые слова

Петроградско словенско добротворно друштво, словенофили, Срби, митрополит Михаило (Јовановић), Русија

Получено

27.11.2023

Дата публикации

25.03.2024

Кол-во символов

62374

Цитировать

ГОСТ	Пејић Ј. Петроградскo словенскo добротворнo друштво и српско питање (1868—1878) // История – 2024. – Tом 15. – Выпуск 2 (136) [Электронный ресурс]. URL: https://history.jes.su/S207987840030400-9-1 (дата обращения: 19.05.2024). DOI: 10.18254/S207987840030400-9
MLA	Jovana Blažić, Pejić "St. Petersburg Slavic Benevolent Society and Serbian Question (1868—1878)." ISTORIYA 15.2 (136) (2024) DOI: 10.18254/S207987840030400-9
APA	Jovana Blažić P. (2024). St. Petersburg Slavic Benevolent Society and Serbian Question (1868—1878). ISTORIYA 15(2 (136)) DOI: 10.18254/S207987840030400-9

100 руб.

При оформлении подписки на статью или выпуск пользователь получает возможность скачать PDF, оценить публикацию и связаться с автором. Для оформления подписки требуется авторизация.

Оператором распространения коммерческих препринтов является ООО «Интеграция: ОН»

Всего подписок: 0, всего просмотров: 17

Оценка читателей: голосов 0

1. Андреев А. Руските славянски комитети и българското възрожденско общество (1857—1878). Велико Търново: Абагар, 2014.

2. Асовић Д. Слава и част: одликовања међу Србима — Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник, 2013.

3. Блажић Ј. Руски словенофили и балкански одметници: почетак Велике источне кризе (1875—1876) // Sborník Konference mladých slavistů “Slovanský areál a Evropa” / ed. Vaclav Čermak a Marek Příhoda. Praha; Červený Kostelec: Pavel Mervart, 2010. С. 191—203.

4. Блажић Пејић J. Руска словенска добротворна друштва и Српско подворје у Москви (1874—1917) // Историјски часопис. 2015. № 64. С. 337—361.

5. Блажић Пејић Ј. Московски словенски комитет и српско питање (1858—1875) (необјављена докторска дисертација одбрањена на Филозофском факултету Београдског универзитета). Београд, 2021.

6. Генов Ц. Славянските комитети в Русия и българското освободително дело (1858—1878). София: Отечествен фронт, 1986.

7. Данченко С. И. Из истории открытия Сербского подворья в Москве // Славянский мир в третьем тысячелетии. 2018. № 1—2. С. 161—171.

8. Документы к истории славяноведения в России / под ред. Б. Д. Грекова. М.; Л.: Издательство АН СССР, 1948.

9. Екмечић М. Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века. Београд: БИГЗ, 1997.

10. Екмечић М. Устанак у Босни 1875—1878. Београд: Службени лист СРЈ-Балканолошки институт САНУ, 1996.

11. Записи Јеврема Грујића. Друга влада Обреновића и турски ратови. III. Београд: Српска краљевска академија, 1923.

12. Јеромонах Јовановић П. Српско подворје у Москви. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1901.

13. Југословени и Русија: документи из архива М. Ф. Рајевског 40—80 године XIX века. II / приредили С. И. Данченко, М. Екмечић, В. Мелик, Д. Петровић-Милојевић, Н. Петровић, Н. Станчић и И. В. Чуркина. Београд: Историјски институт, 1989.

14. Ковачевић Д. М. Србија и Русија 1878—1889. Од Берлинског конгреса до абдикације краља Милана. Београд: Историјски институт, 2003.

15. Ковић М. Дизраели и Источно питање. Београд: Издавачка кућа Clio, 2007.

16. Козлов В. Ф. Сербское подворье в Москве // Московский журнал. 1999. № 5. С. 53—57.

17. Костић П. Споменица 50-годишњице Призренске богословско-учитељске школе 1871—1921. Београд: Модерна штампарија Вој. Ненадића, 1924.

18. Кузьмичева Л. В. Деятельность московских славянофилов по укреплению позиций сербской православной церкви в середине XIX века // Русский мир 2012: сборник статей / ред. С. Н. Бабурин. М.: Магистр Инфра-M, 2012. С. 75—85.

19. Кузьмичева Л. В. Открытие Сербского Подворья в Москве в 70-е годы XIX века // Историки-слависты МГУ 8. Славянский мир: в поисках идентичности. В ознаменование 70-летия кафедры и 175-летия учреждения славистических кафедр в университетах Российской империи / ред. колл. Ю. А. Борисенок, А. Н. Литвинова, Г. Ф. Матвеев и З. С. Ненашева. М.: Институт славяноведения РАН, 2011. С. 301—313.

20. Кузьмичева Л. В. Сербское подворье в Москве в последней четверти XIX—начале XX вв.

21. Лаптева Л. П. История славяноведения в России в XIX века. М.: Индрик, 2005.

22. Москва — Србија, Београд — Русија: документа и материјали. Друштвене и политичке везе 1804—1878. II / приредили М. Јовановић, А. Тимофејев, Љ. Кузмичева и Е. Иванова. Београд; М.: Архив Србије — Главное архивное управление города Москвы, 2011.

23. Никитин С. А. Славянские комитеты в России в 1858—1876 годах. М.: Издательство Московского университета, 1960.

24. Освободительная борьба народов Боснии и Герцеговины 1865—1875: документы / отв. ред. Ю. А. Писарев и М. Экмечич. М.: Наука, 1988.

25. Освобождение Болгарии от турецкого ига. Освободительная борьба южных славян и Россия 1875—1877. Т. 1. М., 1961

26. Освобождение от турецкого ига. Освободительная борьба южных славян и Россия 1875—1877. Т. 1 / под ред. С. А. Никитина, В. Д. Конобеева, А. К. Бурмова и Н. Т. Тодорова. М.: Издательство АН СССР, 1961.

27. Писма Јована Ристића Филипу Христићу од 1870. до 1873, и од 1877. до 1880. Београд: Српска краљевска академија, 1931.

28. Поповкин А. А. Славянские благотворительные общества в Москве и Санкт-Петербурге (1858—1921 гг.) (неопубликованная кандидатская диссертация защитая в Историческом факультете Воронежского государственного университета). Воронеж, 2013.

29. Проблема подбора кадров // Славянский мир в третьем тысячелетии. 2018. № 1—2.

30. Рајић С. Спољна политика Србије: између очекивања и реалности 1868—1878. Београд: Српска књижевна задруга, 2015.

31. Россия и восточный кризис 70-х годов XIX в. / под ред. И. А. Федосова. М.: Московский университет, 1981.

32. Россия и национально-освободительная борьба на Балканах 1875—1878: к столетию русско-турецкой войны 1877—1878 гг. / под ред. Л. И. Нарочницкой. М.: Наука, 1978.

33. Русија и босанско-херцеговачки устанак 1875—1878. Руско-турски рат 1877. III / приредио Б. Павићевић, Титоград: Црногорска академија наука и умјетности, 1988.

34. Србија 1878: документи / приредили М. Војводић, Д. Живојиновић, А. Митровић и Р. Самарџић. Београд: Српска књижевна задруга, 1978.

35. Србија 1878: документи / приредили М. Војводић, Д. Живојиновић, А. Митровић и Р. Самарџић. Београд: Српска књижевна задруга, 1978.

36. Србија и ослободилачки покрети на Балкану од Париског мира до Берлинског конгреса I (1856—1866) / приредили Р. Љушић и В. Крестић. Београд: Српска академија наука и уметности, 1983.

37. Српско-руски односи од почетка XVIII до краја ХХ века: зборник радова са међународног научног скупа одржаног 23—25. септембра 2010. године / уредио М. Војводић. Београд: Српска академија наука и уметности, 2011.

38. Тепић И. Босна и Херцеговина у руским изворима (1856—1878). Сарајево: Веселин Маслеша, 1988.

39. Терзић С. На капијама Константинопоља. Русија и балканско питање у 19. веку. Београд: Историјски институт Београд-Православна реч, 2021.

40. Филиппов Т. И. Русское воспитание / составленние, предисловие и комментарии С. В. Лебедева / отв. Ред. О. А. Платонов. М.: Институт русской цивилизации, 2008.

41. Цимбаев Н. И. И. С. Аксаков в общественной жизни пореформенной России. М.: Издательство Московского университета, 1978.