Историографија пресељавања срба у Русију (1751—1753): мит и стварност

Когда в 1741 г. Мария Терезия согласилась упразднить часть Военной границы, населенную тогда исключительно сербами, она не знала, что из-за этого они проявят стремление отойти от Габсбургской монархии. Поскольку граница по рекам Тиса и Мориш была окончательно упразднена в 1751 г., произошло большое движение сербов, в основном в Банат, затем частично в Срем, а частично в Россию. Тема эмиграции сербов в Россию до сих пор обсуждалась как в русской, так и в сербской литературе, часто некритически изображалась в сербском обществе и занимает особое место в сербской литературе. Цель данной статьи — показать, как эта тема представлена в сербской науке, что было мифом, а что — исторической реальностью, и как были сделаны новые выводы, проливающие свет на реальные исторические процессы.

Ключевые слова

военная граница, Габсбургская монархия, сербы, эмиграция, Павле Ненадович, Россия, Mария Терезия

Получено

12.01.2024

Дата публикации

25.03.2024

Кол-во символов

43363

Цитировать

ГОСТ	Нинковић Н. Историографија пресељавања срба у Русију (1751—1753): мит и стварност // История – 2024. – Tом 15. – Выпуск 2 (136) [Электронный ресурс]. URL: https://history.jes.su/S207987840030310-0-1 (дата обращения: 19.05.2024). DOI: 10.18254/S207987840030310-0
MLA	Ninković, Nenad "Migration of Serbs to Russia 1751—1753 in Historiography: Myth and Reality." ISTORIYA 15.2 (136) (2024) DOI: 10.18254/S207987840030310-0
APA	Ninković N. (2024). Migration of Serbs to Russia 1751—1753 in Historiography: Myth and Reality. ISTORIYA 15(2 (136)) DOI: 10.18254/S207987840030310-0

100 руб.

При оформлении подписки на статью или выпуск пользователь получает возможность скачать PDF, оценить публикацию и связаться с автором. Для оформления подписки требуется авторизация.

Оператором распространения коммерческих препринтов является ООО «Интеграция: ОН»

Всего подписок: 0, всего просмотров: 17

Оценка читателей: голосов 0

1. Бартенштајн Ј. Х. О расејаном Илирско-расцијанском народу (1761). Београд: Гутенбергова галаксија, 1995.

2. Васин Г., Нинковић Н. Историја Карловачке митрополије. Нови Сад: Прометеј-РТВ, 2022.

3. Гавриловић В. Попис Потиске војне границе из 1748. године // Мешовита грађа. 2011. № 32. С. 255—280.

4. Гавриловић С. Привилегија Потиског диштрикта из 1751. године // Зборник за историју Матице српске. 1973. № 7. С. 119—124.

5. Гавриловић С., Јакшић И. Грађа за привредну и друштвену историју Бачке у XVIII веку. Београд: САНУ, 1986.

6. Гуськов Г. А. Участие России в Карловицком конгрессе (1698—1699 годы): русская дипломатия в раннее Новое время // Новая и новейшая история. 2018. № 3. С. 119—141.

7. Ивић А. Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке војне границе (1703). Нови Сад: Матица српска, 1929.

8. Илић Ј. Официри Банатске земаљске милиције 1757. године // Мешовита грађа. 2011. № 32. С. 289—310.

9. Илић Ј. Насељавање потиских и поморишких граничара у Банат (1751—1753) // Зборник Матице српске за историју. 2014. № 89. С. 35—51.

10. Илић Мандић Ј. Банатска војна крајина (1764—1800). Београд: Историјски институт, 2020.

11. Илић Мандић Ј. Патент Марије Терезије о забрани емиграције из 1752. године // Мешовита грађа. 2023. № 44. С. 24—55.

12. Историјски додатак — сеобе као судбина: Двеста седамдесет година од насељавања српског народа на просторе царске Русије, данашње Украјине // Новости, 15—17. март 2022.

13. Костић М. Српска насеља у Русији: Нова Србија и Славеносрбија / Изабрана дела Мите Костића. Загреб: СКД Просвијета 2011.

14. Микавица Д., Васин Г., Нинковић Н. Срби у Црној Гори 1496—1918. Никшић: Институт за српску културу, 2017.

15. Микавица Д., Лемајић Н., Васин Г., Нинковић Н. Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. Т. 1. Нови Сад: Прометеј-РТВ-Филозофски факултет, 2016.

16. Нинковић Н. Пастирске посланице митрополита Павла Ненадовића // Војвођански простор у контексту европске историје / Ур. Владан Гавриловић. Нови Сад: Филозофски факултет, 2012. С. 187—210.

17. Нинковић Н. Митрополит Павле Ненадовић. Нови Сад: Филозофски факултет-Историјски архив Срем, 2017.

18. Нинковић Н. Мита Костић о Србима Хабзбуршке монархије // Историја и интерпретација, тумачи и тумачења војвођанске прошлости / Ур. Момир Самарџић. Нови Сад: Филозофски факултет, 2020. С. 83—97.

19. Нинковић Н., Васин Г. Српско школство у Хабзбуршкој монархији од Велике сеобе до реформи Марије Терезије (1690—1774) // Зборник Матице српске за књижевност и језик. 2021. № 69/2. С. 477—491.

20. Павић М. Рађање нове српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга, 1983.

21. Подов И. В. Славеносрбија: Преглед историје насељавања Донбаса у 18. веку. Документи // Срби у Руском царству / Ур. Борисав Челиковић. Београд: Службени гласник-САНУ, 2022. С. 449—583.

22. Поповић Ј. Д. Срби у Банату до краја осамнаестог века: историја насеља и становништва. Београд: Научна књига, 1955.

23. Радонић Ј. Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века. Београд: Catena mundi, 2017.

24. Руварац Д. Два српска калуђера у Русији 1757. // Српски Сион. 1905. № 15. С. 297—299.

25. Руварац Д. Декрет царице Марије Терезије од 29. августа 1752. // Српски Сион. 1906. № 16. С. 359—362.

26. Рудјаков П. Сеоба Срба у Русију у 18, веку // Срби у Руском царству / Ур. Борисав Челиковић. Београд: Службени гласник-САНУ, 2022. С. 269—447.

27. Симић В. За љубав отаџбине, патриоте и патриотизам у српској култури XVIII века у Хабзбуршкој монархији. Нови Сад: Галерија Матице српске, 2012.

28. Слијепчевић Ђ. Историја српске православне цркве. Књига II. Београд: Catena mundi 2018.

29. Филиповић С. М. Срби у Русији: Срби изван отаџбине // Гласник географског друштва Републике Српске. 2002. № 7. С. 183—208.

30. Форишковић А. Сеобе Срба у Русију током XVIII века // Историја српског народа. Књига IV—1 / Ур. Славко Гавриловић. Београд: Српска књижевна задруга, 1994. С. 233—251.

31. Церовић Љ. Јован Хорват — Вођ прве сеобе Срба у Руско царство // Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века / Ур. Средоје Лалић. Нови Сад: Српско-украјинско друштво, Архив Војводине, Музеј града Новог Сада, 2005. С. 183—195.

32. Церовић Љ. Срби у Русији. Београд: Министарство Републике Србије за везе са Србима изван Србије 1998.

33. Ninković N. The Rise of a New Center on the Periphery of the Empire through the Influence of the Archbishops of Karlovci 1690—1790 // The Habsburg State-wide and the regions in the Southern Danube basin (16th—20th) / еds. Harald Heppner, Goran Vasin, Nenad Ninković. Wien: New Academic Press, 2020. P. 25—44.

34. Schwicker H. J. Geschichte der österreichischen Militärgrenze. Wien-Teschen: Verlag von Karl Prochaska, 1883.