Русские архитекторы-эмигранты и архитектурные конкурсы в межвоенном Белграде

В статье анализируется участие русских архитекторов-эмигрантов в архитектурной жизни Королевства СХС/Югославия на примере белградских конкурсов. В первой части рассматривается, насколько часто и как успешно они участвовали в конкурсах, а во второй – проблема получения ими заказов без проведения конкурсов или в обход их результатов.

Ключевые слова

белая эмиграция, архитектурные конкурсы, Белград, югославская архитектура

Получено

11.01.2021

Дата публикации

11.01.2021

Кол-во символов

30553

Цитировать

ГОСТ	Ибрагимова Э. Н. Русские архитекторы-эмигранты и архитектурные конкурсы в межвоенном Белграде // Славяноведение – 2021. – Номер 1 C. 105-116 [Электронный ресурс]. URL: https://slav.jes.su/S0869544X0012831-7-1 (дата обращения: 07.11.2024). DOI: 10.31857/S0869544X0012831-7
MLA	Ibragimova, Elvira "Russian émigré architects and architecture competitions in the interwar Belgrade." Slavianovedenie 1 (2021):105-116. DOI: 10.31857/S0869544X0012831-7
APA	Ibragimova E. (2021). Russian émigré architects and architecture competitions in the interwar Belgrade. Slavianovedenie (1), pp.105-116 DOI: 10.31857/S0869544X0012831-7

100 руб.

При оформлении подписки на статью или выпуск пользователь получает возможность скачать PDF, оценить публикацию и связаться с автором. Для оформления подписки требуется авторизация.

Оператором распространения коммерческих препринтов является ООО «Интеграция: ОН»

Всего подписок: 1, всего просмотров: 1032

Оценка читателей: голосов 0

1. Кадијевић А. Улога руских емиграната у београдској архитектури између два светска рата // Годишњак града Београда, 2002–2003. Књ. XLIX–L.

2. Миленковић Т. Ruski inzenjeri u Jugoslaviji: 1919–1941. Београд, 1997.

3. Латинчић О. Валериј Владимирович Сташевски (1882–?) у Београду: подаци из архивске грађе Историјског архива Београда // Наслеђе. 2011. № 12.

4. Тошева C. Рад руских архитеката у Министарству грађевина у периоду између два светска рата // Годишњак града Београда. 2004. Књ. LI.

5. Боровняк Дж. Российские архитекторы и инженеры – эмигранты в Белграде между двумя мировыми войнами // Ежегодник Дома русского зарубежья имени Александра Солженицына. 2017. Вып. 7.

6. Кадиевич А. Выставки русских архитекторов в Белграде между двумя мировыми войнами // Русская эмиграция в Югославии. М., 1996.

7. Косик В.И. Русские зодчие в Югославии // Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение Русского зарубежья. СПб., 2008.

8. Никифоров К.В. Русский Белград (К вопросу о деятельности русских архитекторов-эмигрантов) // Славяноведение. 1992. № 4.

9. Игњатовић А. Разлика у функцији сличности – архитектура руских емиграната у Србији између два светска рата и конструкција српског националног идентитета // Токови историје. 2011. № 1.

10. Ilijevski, A. Form and Function: Architectural Design Competition for the State Printing House of the Kingdom of Yugoslavia // Zbornik Mаtice srpske zа likovne umetnosti. 2014. № 42.

11. Тошева С. Конкурс за Бели двор на Дедињу // Годишњак града Београда. 1998–1999. Књ. XLV–XLVI.

12. Damljanovic T. Fighting' the St. Sava: Public Reaction to the Competition for the Largest Belgrade Cathedral // Centropa. 2005. № 5(2).

13. Sisovic G. Architectural competitions and the issue of the autonomy of architecture: The case of Terazije Terrace // Spatium. 2016. № 35.

14. Ibragimova E. Broken Mechanism: Architectural Competitions for Administrative Buildings in Interwar Belgrade. Budapest, 2016.

15. Којић Б. Друштвени услови развитка архитектонске струке у Београду: 1920–1941. године. Београд, 1978.

16. Ministarstvo gradjevina. Spisak // Javan rad. 1940. № 2–3.

17. Ђурђевић М. Урбанистичко-архитектонска делатност Ђорђа Павловича Коваљевског у Србији // Годишњак града Београда. 2002–2003. Књ. XLIX–L.

18. Коваљевски Ђ. О уређењу Теразијске Терасе // Београдске општинке новине. 1930. № 6.

19. Анђелковић М. Од Дома краља Александра I за ученике средњих школа до Архива Југославије // Архив. 2001. № 2.

20. Леко Д.М. Нова зграда Министарства пољопривреде и вода // Технички лист. 1926. № 13–14.

21. Exposition Internationale des arts Decoratifs et Industriels Modernes, Section Serbe-Croate-Slovene. Paris, 1925.

22. Маслаћ Д. Скице за зграду Монополске управе // Српски технички лист. 1909. № 13.

23. Здравковић И. Исход конкурса за Београдску оперу // Уметнички преглед. 1940. № 4–5.

24. Резултат конкурса за храм Св. Саве // Време. 24.6.1927.

25. Мађановић М. Прилог проучавању београдског опуса Николаја Петровича Краснова (1922–1939) // Наслеђе. 2015. № 16.

26. Београд добија још једну, нову модерну железничку станицу // Време. 25.6.1931.

27. Ђурђевић М. Архитекта Андреј Васиљевич Папков // Годишњак града Београда. 2005. Књ. LII.

28. Podizanje Doma ratnih invalida // Vreme. 18.8.1932; Beograd dobija jos jednu, novu modernu zeleznicku stanicu // Vreme. 25.6.1931; Na konkursu za idejne skice za zgradu Aero-kluba ... // Vreme. 7.3.1932.

29. Matan C. Architecture competition proposals in the body of work of the KKK Group (1931–1939) in the Kingdom of Yugoslavia // Epites-Epiteszettudomany. 2020. № 48 (1–2).

30. Barisic Marenic Z. Arhitektica Zoja Dumengjic: osobitost djela u kontekstu hrvatske moderne arhitekture: doktorska disertacija Arhitektonski fakultet. Zagreb, 2007.

31. Ђурђевић М. Прилог проучавању живота и дела архитекте Петра Димитријевича Анагностија // Годишњак града Београда. 2000–2001. Књ. XLVII–XLVIII.

32. Резултат јавног конкурса за идејну скицу за дом Пензионог завода за службенике // Време. 28.10.1939.

33. Уређење Теразија // Правда. 16.11.1937.

34. Просен М. Прилог познавању београдског опуса Григорија И. Самојлова // Наслеђе. 2001. № 3.

35. Павловић М. Живот и дело архитекте Николе Несторовића: докторска дисертација. Универзитет у Београду. Београд, 2014.

36. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1371. Документ № 8842 от 10.04.1921.

37. Архив Југославије. Фонд 62. Фасц. 1371. Договор от 13.05.1921

38. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1371. Протоколы 22700/1923, 14.241

39. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1371. Протокол 68049 от 01.09.1926

40. Историјски архив Београда. 2770-K6. 1. Резултат јавне утакмице за израду скица за зграду Министарства Финансија у Београду.

41. Разне вести // Технички лист. 1924. № 19. Вести из удружења // Технички лист. 1924. № 20. Вести из удружења // Технички лист. 1924. № 5.

42. Одлука инжењера и архитеката поводом конкурса за фасаду палата Министарства Финансија // Политика. 25.4.1925.

43. Кадијевић А. Живот и дело архитекте Драгише Брашована // Годишњак града Београда. 1990. Књ. XXXVII.

44. Палата Министарства финансија // Време. 1.6.1925.

45. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1371. Документ №1296 от 15.04.1924.

46. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1526. Документ №619884 от 6.10.1931.

47. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1526. Tehnicki opis projekata P1B.

48. Маневић З. Јучерашње градитељство // Урбанизам Београда. 1979. № 53-54 (прилог 9).

49. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1526. Документ №3620 от 30.01.1931.

50. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1526. Документ №3620 от 18.02.1931, от 10.03.1931.

51. Архив Југославије. Ф. 62. Фасц. 1526. Документ №13728 от 03.04.1931.

52. Архив Југославије. Ф. 81. Фасц. 2. Скица за нову зграду Министарства Просвете.

53. Резултат утакмице за израду идејних скица за нову зграду Министарства просвете // Време. 31.10.37.

54. Милованович М. Архитектор Григорий Самойлов // Русская эмиграция в Югославии. М., 1996.