Генерал Дмитриј Сергејевич Левшин: руски генерални конзул у Србији 1849—1851. гг.

Генерал Дмитрий Сергеевич Левшин (1801—1871) был третьим консулом России в Княжестве Сербии после Г. В. Вашченко и Г. И. Данилевского. Он занимал дипломатическую должность в Белграде с лета 1849 г. до поздней осени 1851 г. Политические и дипломатические отношения между Сербией и Россией в 40-х — 50-х гг. XIX в. характеризовались взаимным недоверием. По сербским источникам, консул Левшин занимал жесткую позицию по отношению к сербскому правительству и особенно к тогда прозападно ориентированному Илии Гарашанину. В данной работе будет проанализировано консульство Левшина в Белграде на основе сербских источников, в основном тех, которые хранятся в Государственном архиве Сербии в Белграде.

Ключевые слова

русский консул, генерал Левшин, Сербия, Россия, сербско-русские отношения, Илия Гарашанин, 1849—1851

Получено

09.12.2023

Дата публикации

25.03.2024

Кол-во символов

40531

Цитировать

ГОСТ	Попович Р. Й. Генерал Дмитриј Сергејевич Левшин: руски генерални конзул у Србији 1849—1851. гг. // История – 2024. – Tом 15. – Выпуск 2 (136) [Электронный ресурс]. URL: https://history.jes.su/S207987840030296-4-1 (дата обращения: 20.05.2024). DOI: 10.18254/S207987840030296-4
MLA	Popovich, Radomir "General Dmitry Sergejevich Levshin: Russian General Consul in Srbija 1849—1851." ISTORIYA 15.2 (136) (2024) DOI: 10.18254/S207987840030296-4
APA	Popovich R. (2024). General Dmitry Sergejevich Levshin: Russian General Consul in Srbija 1849—1851. ISTORIYA 15(2 (136)) DOI: 10.18254/S207987840030296-4

100 руб.

При оформлении подписки на статью или выпуск пользователь получает возможность скачать PDF, оценить публикацию и связаться с автором. Для оформления подписки требуется авторизация.

Оператором распространения коммерческих препринтов является ООО «Интеграция: ОН»

Всего подписок: 0, всего просмотров: 20

Оценка читателей: голосов 0

1. Кудрявцева Е. П. Русские на Босфоре, Российское посольство в Константинополе в первой половине XIX в. Москва: Институт российской истории РАН, 2010. С. 146—150.

2. Никифоров К. В. «Начертание» Илии Гарашанина и внешняя политика Сербии в 1842—1853 гг. М.: Институт славяноведения РАН; Индрик, 2015.

3. Никифоров К. В. Сербия в середине XIX в. (начало деятельности по объединению сербских земель). М.: РАН, 1995. С. 138—139.

4. Политические и культурные отношения России и Сербии в 30—50-е гг. XIX в. Документы российского МИД / отв. ред., сост. Е. П. Кудрявцева. М.: Институт Российской истории РАН; Историко-документальный департмент МИД РФ, 2013.

5. Список генераламъ по старшинству. СПб.: Военая типография, 1852.

6. Гавриловић М. Милош Обреновић књига друга (1821—1826. гг.). Београд: Задужбина Илије Милисављевића Коларца, 1909.

7. Гавриловић М. Милош Обреновић књига трећа (1827—1835. гг.). Београд: Задужбина Илије Милисављевића Коларца, 1912.

8. Јовановић С. Уставобранитељи и њихова влада. Београд: Издавачка књижарница Напредак, 1932.

9. Љушић Р. Кнежевина Србија 1830—1839. гг. Београд: САНУ, 1986.

10. Љушић Р. Прво намесништво (1839—1840. гг.). Београд: Просвета, 1995.

11. Москва — Србија, Београд — Русија, документи и материјали. Т. 2. Друштвене и политичке везе 1804—1878. гг. Београд; М.: Архив Србије, Главное архивное управление города Москвы, Государственный архив Российской Федерации, 2011.

12. Перуничић Б. Управа вароши Београда 1820—1912. гг. Београд: Музеј града Београда, 1970.

13. Попов Н. А. Србија и Русија од Кочине крајине до Светоандрејске скупштине. Београд: Државна штампарија, 1870.

14. Поповић Г. Мемоари / приредили П. В. Крестић, М. Станић. Београд: Државни архив Србије, 2022.

15. Поповић Ј. Р. Аврам Петронијевић. Београд: Фреска, 2012.

16. Поповић Ј. Р. Две белешке Илије Гарашанина од рускик конзулима у Србији Данилевском и Левшину // Мешовита грађа / Miscellanea. XXXII. 2011. С. 343—346.

17. Поповић Ј. Р. Делатност првог руског конзула у Србији Герасима Вашћенка 1838—1843. гг. // Историјски часопис. LXV. 2016. С. 183—204.

18. Поповић Ј. Р. Тома Вучић Перишић. Београд: Службени гласник, Историјски институт, 2003.

19. Поповић Р. Ј. Исповест Стефана Стефановића Тенке // Мешовита грађа / Miscellanea. XXI. 2003. С. 21—40.

20. Преписка Илије Гарашанина. Књига I. 1839—1849. гг. / скупио и за штампу приредио Гргур Јакшић. Београд: Народна књига, 1950.

21. Страњаковић Д. Влада уставобранитеља 1842—1853 — унутрашња и спољна политика. Београд,1932.